Hortikultura u stanu


Ako živite u urbanom naselju daleko i od prirode i od tla, jer ste smešteni u neku od visokih zgrada, a žarko želite da imate svoju bašticu, treba da znate da možete odmah da ispunite svoj san. Vaše šanse za postizanjem kompletne bašte rastu u slučaju da imate veću terasu, ali i mala može da prođe, kao i nedostatak iste.

Prvo treba jasno da definišete svoje „baštenske“ potrebe. Da li želite samo da gajite ukrasno bilje, pa tako oplemenite svoj prostor cvetnicama koje će u različito doba godine da boje vaš stan raznim bojama i mirisima, ili ste više za egzotičnije, a zelenije vrste. Budite svesni da stan kao životni prostor ne sme da se pretrpava i da ni ukućani ni biljke nisu presrećni ako se često „sudaraju“. Mera je prava reč koja važi za opremanje doma, i isto tako za unos biljaka u njega. Uz to, budite svesni i pravila da u spavaćim sobama možete da držite samo jednu, i to manju biljku, mada je generalni savet da se na mestu gde se spava ne drži saksijsko bilje uopšte. Svi znamo da biljke u toku noći koriste ugljen dioksid, a ispuštaju kiseonik, ali tokom dana njihova emisija ugljen dioksida takođe može da zasiti prostor i pored toga one ispuštaju svoje specifične hemikalije, od kojih neke mogu da budu i štetne po ljudi i po kućne ljubimce. Što se kućnih ljubimaca tiče, strogo vodite računa da znate da li je vaša biljka otrovna, jer psi, mačke, papagaji i ostali mali ukućani umeju da gricnu poneki list i sebi naprave strahovito trovanje.

Ako je vaša želja da od svoje bašte imate i konkretne koristi tada je gajenje povrća i voća pravi izbor. Na većim i posećenijim pijacama u toku cele godine možete pronaći sadnice čeri paradajza, papričica, jagoda i mnogo čega. Nemojte da se prevarite i kupite više od jedne biljke čili papričica, zato što rađaju non-stop u toku jedne godine i njihov rod će sasvim sigurno da pokrije sve vaše potrebe, a možda čak i potrebe komšiluka. Uzmite nekoliko sadnica čeri paradajza, pošto je vrlo zahvalan i lak za gajenje. I možete ove biljke presaditi u estetski vrlo primamljive keramičke posude, i držati ih na prozoru ili zidu terase. Ako imate terasu uz jedan njen zid postavite drvenu rešetku. Ove rešetke možete sami da napravite vrlo lako od običnih drvenih lajsni ili možete da ih kupite već gotove u „uradi sam“ prodavnicama. U jednu užu a dužu saksiju posadite jagode koje rađaju od marta do novembra i pustite ih da rastu uz rešetku. Za prosečnu porodicu sasvim su dovoljne tri sadnice.

Pored toga vrlo je lako od otpadaka luka, crnog i belog, u saksijama ili čak teglama uzgojiti novi. A to važi i za komadiće starog krompira koji možete da posadite u takozvanoj duploj saksiji. Jednu veću plastičnu saksiju isecite skalpelom tako da ima „prozore“ pa je ubacite u drugu. Normalno posadite komadiće krompira, a par meseci kasnije samo podignite saksiju iz ležišta i kroz te „prozore“ uzmite mlad krompir. Na slične načine možete da uzgojite i drugo povrće, a naročito začinsko bilje.