Organizacija zelenog prostora ispred zgrade


U slučaju da živite u gradu u zgradi koja ipred ili pozadi ima mali takozvani zeleni prostor verovatno ste do sada primetili da se retko ko od stanara zanima ovim delom vaše zajedničke „teritorije“. Ako je neko sponatno i uzeo na sebe ovu obavezu česte su greške u tipu sadnica i još je češće pretrpavanje. A najčešće je da se baš niko od stanara nije setio da oplemeni taj prostor, pa sada ili stoji zakorovljen ili su na njemu neki otpaci, kutije i čak hrpice građevinskog materjala.

Ono što treba da znate je da u zakonu jasno stoji da zgradi i stanarima pripada takozvani zeleni pojas u širini od 6 metara od ivice zgrade. Gradske firme koje su zadužene da se brinu o zelenilu nemaju ni pravo ni obavezu da se mešaju u vaš provatni posed, te ćete (www.fixdengi.com) tako morati da se organizujete sami kao stanari. U Beogradu, recimo, postoji mnoštvo zgrada okruženih malim, a zapuštenim parkovima, koji su tek u poslednje vreme, a zahvaljujući ideji povratka prirodi, ponovo počeli da oživljavaju.

Vaše ideje će zavisiti od veličine prostora na kojima mogu da se realizuju. Ako zgrada poseduje nekoliko metara kvadratnih ispred ulaza, tada je najbolje rešenje sadnja niskih cvetnih žbunića i uredan mini travnjak ispred njih. U slučaju da na raspolaganju imate veću površinu imajte i sledeće probleme u vidu. U slučaju da posadite drveće blizu same zgrade, kada poraste moraćete da se suočite sa stanarima kojima to drveće zaklanja sunčevu svetlost i automatski povećava račun za struju. Tada je obaranje drveta neminovno, ali ćete troškove sečenja i odnošenja morati sami i da platite. Isto tako, decenijama je u Beogradu bio omiljeni baštovanski „sport“ sađenje borića i tuja. Desetak godina kasnije ispred vas će stajati ogromno drveće koje izuzetno privlači vlagu. Gledajte da ako i sadite nešto veliko i trajno kao što drvo i jeste, to bude prilagođeno geografskoj visini na kojoj živite. Prosto se odučite od ljubavi prema borovima tamo gde borovi prirodno i ne rastu.

Odlična ideja je sadnja drveta koje rađa, ali se tada morate suočiti sa sledećim situacijama. U slučaju da posadite dud, šljivu, višnju ili trešnju može da se desi da prolećno-nadahnute prolaznice lome grane ne bi li kući odnele sitnocvetne bukete. Posle njih sledeću situaciju ćete imati sa decom koja beru zelene plodove, jedu ih ili se gađaju njima međusobno. I na kraju, ako rod i uspe da preživi do potpunog zrenja, ukoliko ga ne oberete na vreme, ispod drveta ćete imati sloj trulog voća koji će početi da isijava alkoholni miris u najtoplijim danima. Dakle, odluka da se posadi voćno drvo jeste odlična, ali ako je u zaštićenijem delu zajedničke bašte i ako ste se dogovorili ko će da ga čuva, bere i kako ćete podeliti berbu.

Istovetna filozofija važi i za sadnju povrća, što ume da izgleda prelepo naročito u prolećno doba, jer mnoge vrste imaju velike cvetove jakih boja, kao na primer krastavci, ali dogovor oko čuvanja i preraspodele berbe bi tada morao da bude svetinja među stanarima. A u slučaju da u zgradi žive i kućni ljubimci računajte da ćete morati obavezno i da ograđujete svoj zasad.