Župljanka

Poreklo
Rezultat je ukrštanja Prokupca i Burgundca crnog. Priznata je 1970. godine. Autor je D. Milisavljević. Zauzima značajno mesto u Fruškogorskom vinogorju.

Opis
Čokot je vrlo bujan. List je veliki, petodelan ili trodelan, tamnozelen. Zreo lastar je tamnoljubičaste boje.
Grozd je srednje veličine, srednje zbijen sa dugom zeljastom drškom. Bobice su srednje krupnoće, ovalne, zelenožute boje, sa smeđim tačkicama. Pokožica je čvrsta, pulpa sočna, bez posebnog mirisa i arome.

Proizvodne osobine
Daje visoke i redovne prinose. Sazreva u vreme kad i Rizling italijanski (III epoha). Zahteva dugu rezidbu. Dobro nakuplja šećer (često preko 20%) i uz to ima visok sadržaj kiselina u širi (9-12 g/l). Po sastavu kiselina Župljanka je specifična jer sadrži više jabučne nego vinske kiseline. Srednje je otporna na mrazeve, otporna je na sivu trulež grožđa, a vrlo osetljiva na plamenjaču i pepelnicu.
Vino je kvalitetno, u boljim godinama vrhunsko, osvežavajuće, puno, sa čistim, prijatnim vinskim bukeom. Posebnu pažnju treba posvetiti čuvanju vina jer je sklono jabučno-mlečnoj fermentaciji pri čemu se menja kvalitet i harmoničnost.

Opšta ocena
Vrlo vitalna sorta velike rodnosti i odličnih proizvodnih svojstava. U toku je klonska selekcija kojom će se rešiti problem kiselinskog sastava. Perspektivna sorta.