Umetnost i tradicija hortikulture


Hortikultura je naučna disciplina koja se bavi proizvodnjom, unapređenjem i marketingom vezanim za uzganjanje voća, povrća, cveća, lekovitog i ukrasnog bilja. Od botanike i ostalih nauka vezanih za proučavanje biljaka razlikuje se po tome što istovremeno koristi i nauku i estetiku, te iz strogo naučne discipline prerasta i u formu umetnosti.

Poslednjih decenija porastao je ugled ove nauke u društvu, jer su ljudi postali svesni koliko za zdravlje znači hraniti se kvalitetnim voćem i povrćem, lečiti se prirodnim sredstvima i uživati u domovima ili javnim prostorima unapređenim lepotom biljaka. Uz sve to, hortikultura sada prerasta praktično u rekreativnu metodu spajajući sport, rad i užitak.

Više od pola veka mi smo učeni kako se uspešni životi i karijere dešavaju samo u gradovima i kako su poljoprivrednici nebitna i malo uspešna kategorija stanovništva. Međutim, ekonomske oscilacije, promena zahteva za radnom snagom i prosto zamorenost urbanim prostorima, naterali su mnoge od nas da se vratimo svojim predačkim korenima i osmislimo nove načine zdravog života, i zašto da ne, profita koristeći drevna znanja obrade zemlje i prikupljanja njenih plodova.

U poslednjih desetak godina sve više mladih ljudi odlazi na selo kako bi svojoj porodici priuštilo zdrav i ekonomski nezavisan život. I u slučaju da dobro osmisle svoje ideje, napornim radom i valjanom strategijom, ti isti ljudi počinju da se bogate. Sa druge strane, ljudi koji već poseduju svoje zemljište, počeli su da se dodatno obrazuju i po pitanjima ekonomije, i sada sade tačno određene biljne kulture za koje znaju da će se sigurno prodati. Kao primer možete uzeti proizvodnju slatkog krompira takozvanog jama ili batata koji je do skoro bio nepoznanica široj javnosti na Balkanu. U pitanju je tip krompira koji ima viši mineralni i vitaminski sastav u odnosu na onaj obični, ali i nešto manje ugljenih hidrata, to jest šećera, te se u isto vreme tretira i kao dijetalna vrsta krompira. Jam ili batat je bio tražena i vrlo skupa roba do koje se do prošle godine jako teško dolazilo. Ljudi koji su sadili ovu vrstu krompira su znali da će u svakom trenutku moći da prodaju ceo rod i to za skoro četiri puta višu cenu u odnosu na standardne vrste. Računica je bila jasna, a uslovi gajenja potpuno istovetni kao kod starndardnog belog ili crvenog krompira. Tako su oni koji se nisu plašili da se obrazuju i iskorače malo dalje u odnosu na druge proizvođače, za relativno kratko vreme vrlo lepo profitirali. Sada je cena jama oborena pošto su se javili nebrojeni novi proizvođači, ali se još uvek isplati.

Suština cele priče je da, u slučaju da ste se odlučili da se bavite hortikulturom zarad sopstvenih potreba ili zarad ekonomske računice, morate stalno da budete u tokovima potražnje na tržištu, da eksperimentišete i da naravno, ne uložite sav svoj novac ili rad samo u jednom pravcu. Pronađite nekoliko ideja i testirajte koja od njih bi mogla da se najviše isplati i donese vam prosperitet. Potrebno je takođe da se obrazujete po pitanjima uzgoja, jer postoje nove i neke tradiocionalne metode koje za daleko manji uloženi rad pružaju izuzetne prinose.