Uništavanje korova prirodnim putem


Za uništavanje neželjenih biljaka i insekata u baštama ili njivama se sada već tradicionalno koriste herbicidi i pesticidi. To su hemijski preparati koji bukvalno ubijaju biljke ili insekte potpuno ili selektivno. Herbicidi koji deluju bukvalno na svo rastinje, to jest potpuno uništavaju biljke, se najčešće koriste za pripremanje terena za objekte niskogradnje, kao što su na primer putevi ili nasipi za železničke pruge. U hortikulturi mogu da se koriste za pripremu zemljišta tako da se očisti sve pre no što se posade nove biljne kulture.

Selektivni herbicidi uništavaju samo neke biljne kulture i korisni su upravo za baštenske poslove. Generalno gledano, u pitanju su hemikalije koje imitiraju biljne hormone i na taj način ih i ubijaju. Pored veštačkih herbicida postoje i oni prirodni, a najpoznatiji su oni iz roda oraha. Poznato je vekovima da ispod običnog oraha ne uspeva ništa osim obične trave, međutim ovo može da vam koristi samo u slučaju da želite deo svog vrta jedino u debeloj hladovini drveta.

Decenijama unazad korišćenje veštačkih herbicida je dovelo do nesagledivih posledica po biljni i životinjski svet narušavajući prirodne eko sisteme. Tako smo danas svedoci da su pčele izumiruća vrsta, a pojavila su se i mnoga imunološka oboljenja kod ljudi i životinja koja su u direktnoj vezi sa hemikalijama kojima utičemo na biljke. Baš iz tog razloga u poslednje vreme sve veću popularnost stiču tradicionalni ili takozvani prirodni herbicidi.

Standardni postupak je košenje korova pre sezone cvetanja, a naročito pre obrazovanja semena. Pored toga mehanički metod je i čupanje, takozvana pleva korova, gde se ručno cela biljka sa korenovim sistemom izvlači iz zemlje. Ovo je najbolji, ali i najteži način regulisanja rastinja u bašti ili vrtu. Pored toga kao mehanički način se tretira i takozvano gušenje biljke, što se postiže tako što se preko biljke stavi mokra hartija ili neke stare novine dobro navlažene. Pored biljke se taj papir dobro učvrsti nekim kamenom ili težimim predmetom i tada se dešava ono očekivano. Biljka umire sama od sebe, jer ne dobija sunčevu svetlost, nema kiseonika, a u isto vreme ima previše vlage. Isti rezultati se postižu kada biljku sa svih strana obložite piljevinom ili slamom.

Što se hemijskih postupaka tiče, pred samo formiranje bašte, a najidealnije u jesenje doba, potrebno je po zemljištu rasporediti kreč u granulama. Na ovaj način zemljište postaje previše alkalno i nepodobno za razvitak većine takozvanih korovskih vrsta. Druga vrlo uspešna metoda je primena razblaženog sirćeta, koja se spravlja od jednog dela sirćeta i deset delova vode. Prilikom prskanja treba da budete jako oprezni, ne zato što je za vas ova smeša otrovna, jer je daleko manje toksična od svih vrsta hemijskih glifosata, već zato što će uništiti i poželjne biljke ako ih dodirne. Na isti način deluje i jako razblažen alkohol, s tim da u ovoj verziji ide pola čašice što čistije i jače rakije na pola litre vode.

Pored saveta o iskorenjivanju korova, trebalo bi da znate da su mnoge takozvane korovske biljke u stvari tradicionalni biljni lekovi i da daleko bolje možete da ih iskoristite ako naučite da ih prepoznate i kasnije koristite kao tinkture ili čajeve.